ADHD

Moje licno misljenje je da danas 70% dece pokazuje simptome ADHD dijagnoze. Zato sto je kvalitet zivota promenjen, takodje roditelji nemaju dovoljno vremena kako bi se posvetili deci, takodje je i sve manje parkova, sve to zajedno moze uzrokovati ove simptome. Zamislite da ste ponovo dete, puni energije a bez prostora da tu istu energiju potrosite.

Dete sa ADHD-om često pokazuje neko od navedenih ponašanja: 

• teško usmerava i održava pažnju
• pažnja mu lako skreće
• ne obraća pažnju na detalje i pravi nehajne greške
• gubi školski pribor, zaboravlja da preda domaći zadatak
• ima teškoće da završi školski i domaći rad
• ima teškoće da sasluša drugog
• ima teškoće da isprati višestruke zahteve koje mu odrasla osoba postavi
• nepromišljeno daje odgovore na postavljena pitanja
• nestrpljivo je
• vrpolji se
• napušta mesto na kome sedi i trči unaokolo, ili se preterano penje
• deluje kao da je uvek spremno na akciju, „besno” je
• previše priča i teško mu je da se tiho igra
• meša se i prekida druge dok govore ili nešto rade

Postoje tri tipa ovog poremećaja:

Predominantno slaba pažnja – potrebno je da više simptoma slabosti pažnje traju najmanje 6 meseci i da nisu u skladu sa razvojnim stadijumom. Deca sa ovim tipom poremećaja često ne posvećuju pažnju detaljima ili prave greške zbog nemara, imaju problem sa održavanjem pažnje, čini se da ne slušaju kada im se direktno obraćaju, ne prate usputstva i ne završavaju aktivnosti.

Predominanto hiperaktivno-impulsivni tip – potrebno je da postoji više simptoma hiperaktivnosti i impulsivnosti koji traju najmanje 6 meseci i da ti simptomi nisu u skladu sa razvojnim stadijumom. Neki od simptoma hiperaktivnosti su trešenje rukama i nogama, “vrpoljenje” na stolici, ustajanje sa stolice u razredu, preterano trčanje u sitacijama kada to nije primereno.

Kombinovani tip – podrazumeva da su zadovoljeni kriterijumi iz prehodna dva tipa u tokom poslednjih 6 meseci

Razlike imeđu dečaka i devojčice se ogledaju u tome što dečaci više hiperaktivni i to ponašanje se kroz motornu akciju, dok su devojčice više “odsutne” (sanjare), a hiperaktivnost se ispoljava kroz verbalnu i emocionalnu akciju (brbljive, plačljive).

Kako je kod nas?

Kod nas je to malo specificno naravno. Ispoljava se kroz nemir. Konstantno trcanje. Razdrazljivost. Paznja usmerena na jednu stvar je kraca od 5 sec. Medjutim mi nismo zeleli nikakve terapije, vec smo se sami nosili sa tim i sada cu vam podeliti par saveta koji su kod nas zaista delovali.

Razgovor – Stalno svakodnevno ponavljanje uz naravno objasnjavanje zasto i zbog cega. Bez tepanja, umiljavanja i mazenja. Kod nas je konkretno to bilo nakon nekih ispada i namernog kontriranja. Uglavnom bih pratila njegovo raspolozenje, kada bi bio jako dobro raspolozen ja bih pocinjala da objasnjavam da ono od pre neki dan(navedem tacan dan ili vreme, i tacno sta je radio) nije lepo i da to ne sme da se radi jer to mamu povredjuje. Nece vam uspeti iz prvog puta, ja sam tek nakon tri meseca uspela da ispravim jednu stvar ali svaki naredni put je bilo bolje i brze.

Usmeravanje paznje – Ovo zapravo znaci da trebate imati neku zajednicku aktivnost sa detetom. I da se morate truditi da mu odrzite paznju na tome sto radite barem pet do deset minuta uz konstantno animiranje.Vremenom ce biti potrebno sve manje animacija a paznja ce biti usmerena duzi vremenski period. Aktivnosti koje su pogodne za ovo: Kuvanje, Citanje i pisanje, igranje kockicama.

Koncentracija / mirovanje – Za ovo je potrebno da sednete i postavite dete u krilu. Jako je bitno da dete bude sto je moguce duze, mirno. Mozete ga animirati, mozete mu pricati, igrati se, gledati crtani….

Praznjenje energije – Oni koji imaju dvoriste nece imati problema, za ljude iz grada park je ipak jedino resenje. Sto vise setnje, trcanja, voznje biciklom. Bilo kakav vid fizicke aktivnosti.